Čekajući u redu na šalteru virovitičke Pošte, u srdačnom razgovoru susrećemo Ljubicu Resler, nekad odličnu golmanicu ŽRK Tvin iz Virovitice, a sada svima omiljenu poštaricu. Naime, iako sve više žena radi poslove koji se uglavnom vezuju uz muškarce, naša sugovornica ne skriva da je na početku njezine poštarske karijere postojalo određeno nepovjerenje građana kada je nekome pozvonila na vrata. – Otvorena sam, komunikativna i smatram da svaki posao treba raditi s ljubavlju pa je možda i to razlog zbog kojeg ljudi uglavnom pozitivno reagiraju na mene, a nepovjerenje koje je u početku postojalo, vrlo brzo je nestalo – vedro kaže Ljubica, te ističe kako voli svoj posao i da se u njemu u potpunosti pronašla.

Poštarica je postala sasvim slučajno, nakon kraha „Virovitičanke“, a danas ne može zamisliti da radi nešto drugo. – Bez njega nekako bi mi sve bilo prazno. Majka sam troje sada već odrasle djece i nemam toliko obveza s njima pa se mogu u potpunosti posvetiti ljudima – objašnjava Ljubica. Posao poštara je više nego donošenje pošte, smatra, jer oni stalno komuniciraju s ljudima, pomažu im, dijele zajedno radost i tugu. – Kada se radi o starijim osobama, pripazimo malo na njih. Na primjer, pomognemo im otipkati broj na telefonu ako slabije vide… Zbog tih sitnih usluga koje im napravimo, oni uzvrate osmijehom, zapamte mi ime, pozdrave i pitaju kako sam. To je ponekad dovoljno da vam radni dan bude još ljepši i da još više volite svoj posao – smatra poštarica Ljubica.

(www.icv.hr, B. S.)