Koliko li se puta čovjek nađe u situaciji da sudi drugoga? On je ovakav ili onakav, rekao je to ili ono… I mogli bismo tako još dugo nabrajati govoreći o drugima. I kao da uživamo u tome da kod drugoga nađemo ono što ne vrijedi, ono što će ga poniziti, što će mu oduzeti dobar glas. Skloni smo često i sitne stvari koje nisu dobre kod drugih toliko uveličavati kao da je to nešto strašno.
Zašto je tomu tako? Imamo li mi pravo suditi druge?
Da bi se donio pravedan sud, treba mnogo toga znati o drugome. Trebalo bi najprije s tim drugim, prema narodnoj mudrosti, zajedno pojesti vreću soli i tek onda suditi. Jedno se ne smije smetnuti s uma: i mi smo samo ljudi – i mi griješimo. Bismo li jednako olako sudili sebe kao što brzo osuđujemo druge? Zar nisu često naše pogreške mnogo veće i teže od onih koje olako osuđujemo kod drugih?
Bolje je ne suditi druge, da i sami ne budemo osuđeni!
(www.icv.hr, pripremio: fra Ivica Jagodić)